Kabala.rs

Mnogo se govori o tome da ulazimo u novu eru, ili doba. Evo o čemu se radi…

„Što je bilo to će biti, što se činilo to će se činiti…“

(„Knjiga propovednikova“, glava 1, stih 9)

Treba znati da postoje vasionske godine, baš kao što postoje zemaljske. Velika vasionska godina sadrži otprilike dvadeset pet hiljada naših godina, a podeljena je isto kao i naša, na mesece, samo što njeni meseci traju približno 2100 naših godina. Ti vasionski meseci računaju se prema kretanju ravnodnevnica po zodijačkom krugu. Meseci vasione prolaze kroz zodijačke znake u suprotnom smeru od meseca Zemlje. To znači da  u mesecima zemaljske godine Devica sleduje Lava, a Jarac Strelca. Međutim u mesecima vasione. Strelac sleduje Jarca, a Lav Devicu. To dokazuje da svakom kretanju odgovara njemu suprotno kretanje i da su sličnosti koje se okreću u suptotnom pravcu same manifestacija života, kako u svemu vidljivom, tako i u onom što nam je nevidljivo.

Iz Ribe u Vodoliju

Potrebno je znati i to da se svaki mesec velike vasionske godine naziva dobom i da njime gospodari jedan od dvanaest znakova. Zemaljska godina završava se znakom Ribe, a nova se rađa u znaku Ovna. Međutim, vasionska godina gasi se znakom Ovna, da bi nova počela u znaku Ribe. Prelaz doba od Ovna u znak Ribe na nebesima je označen rasporedom zvezda čija se konfiguracija naziva kraj doba. Ali, to ne znači da će posle njega doči uništenje sveta, nego da su svih dvanaest doba protekli. Tako možemo da shvatimo i poznate reči Isusa Hrista, „Ja sam početak i kraj“. Naime, hrišćanstvo započinje sa vasionskim dobom Ribe, a da su to i rani hrišćani znali po sebi kroz Boga, poznaćemo po njihovim signalima ribe, sidra i broda.

Kada već pominjemo nastanak hrišćanstva, valjalo bi pomenuti i verovanja u dobu koje mu je prethodilo. Naime, varaju se oni koji misle da, na primer, Egipćani nisu znali za jedinog Boga, jedinog Stvoritelja, jer mada je Ra božanski princip sunca, najveći među bogovima, on sam nie više do delo jedinog – neodređenog, svega što nije jedno nego izvor, jednoga Boga isuviše velikog da bi ga označili bilo kakvim imenom, pa čak i imenom Boga.

Treba znati još i ovo. U Grčkoj, Zevs-Amon je kult koji odgovara Amon-Rau u Egiptu, a što su u drugim zemljama,  Amon-Najos, Min-Amon, naoružan gromom, i Bel-Marduk u Vavilonu. Sve su to lica jednog te istog Boga dobra, samo u raznim zemljama njegovog kulta. Amonov kult predtavljen je u idolu sa glavom ovna. U Egiptu se pojavio iznenada otprilike 2000 godine pre nove ere, a to znači u početku astrološkog doba Ovna. Tada su faraoni izmenjali svoje oznake i prestali sebe da nazivaju Mentuhotep (mentu ili montu-bik) da bi se nazvali Amenemhat ili Amenemes, ili još kasnije Amenhotep. Nikada više u njihovom nazivanju neće biti upotrebljen koren reči „montu“, ali će često biti reč „amon“. Taj prelaz se desio u Srednjem carstvu, između XI i XII dinastije. Može se konstatovati da i sačuvane hronologije koje govore o vavilonskim dinastijama, kao i one koje govore o kraljevima Asirije, potiču otprilike od 2000. godine pre nove ere. Poznavanje astrološke ere sastavni je deo astralne teologije starih naroda. Ona upravlja njihovim kultovima, proročanstvima i utiče na njihove ezoterične nauke, kao i na njihova shvatanja istorije.

Drevna znanja

Svršetak ere Ovna je bio predviđen u egipatskim epokalipsama i dolazak Mesije nisu objavljivali isključivo jevrejski proroci. Prvi hrišćani uzeli su kao simbol nove ere ribu, koji im je služio i kao znak raspoznavanja pre nego što su usvojili simbol krsta, kao simbol samog Boga.

Izgleda da je promena ere bila propraćena atmosferskim i telurskim perturbacijama. I zemljotres koji se u Palestini desio za vreme Hristovog stradanja nije, izgleda, bio jedina pojava te vrste. Apokrifna jevanđelja govore da su se i u Egiptu porušili mnogi hramovi kada je tamo bio Hristos.

Ali, treba da znamo da nema ničega što ima da se desi u budućnosti, a da nije bilo poznato mudracima Egipta. (Setimo se i tri mudraca sa istoka i rođenja Isusovog).

Asklepiju je Hermes obelodanio:

„…Doći će vreme kada će nam se činiti da su Egipćani uzalud poštovali svoje bogove. Sve njihovo sveto obožavanje će se osujetiti, biće bez dejstva, lišeno ploda. Stranci će poplaviti ovaj kraj. I tada će ova zemlja, otadžbina svetilišta i hramova, biti pokrivena grobovima i mrtvacima.

O, Egipte, Egipte, od tvoje vere neće ostati ništa drugo do bajke kojima posle ni deca neće verovati. Ništa neće preživeti sem onih reči uklesanih u kamen, koje pričaju o tvojim pobožnim poduhvatima“ („Asklepijeva apokalipsa“ – izvod iz Hemesovih rasprava.)

Da se podsetimo da je prošlo 2000 godina od početka poslednjeg doba, početkom koji je označen vaskrsenjem Isusa Hrista. radujmo se srećnom novom dobu koje dolazi. Sam Isus kaže: „Ja sam početak i kraj“.

Jer sam Bog predstavlja apsolutnu vremensku i prostornu beskonačnost.